Sam pojam interaktivnost nosi poruku o povratnoj informaciji koju treba da dobijemo što pre. Pojam se odnosi i na razovor. Ali kako razgovarati sa medijima?
Kada se to odnosi na medije, interaktivnost označava da i mi možemo da učestvujemo u njihovom radu na neki način. Bilo da je to tako što ćemo sami napisati tekst pa će taj tekst biti objavljen ili što ćemo poslati pismo nekim novinama pa će ono biti objavljeno ili nešto slično. Međutim, to označava i mogućnost da damo svoj sud o nečemu što mediji rade, nakon čega će nam oni dati povratnu informaciju. Na neki način mogli smo učestvovati i u radu radija ili televizije tako što bismo se javljali uživo u neki njihov program.
Sa pojavom interneta, čini se da je dolazak do interaktivnosti lak posao. Naime, ranije smo morali da pošaljemo pismo pa da čekamo da ono stigne i nadamo se da će biti objavljeno ili da se nadamo da ćemo baš mi dobiti vezu. Sada objavimo komentar i čekamo odgovor. Međutim, nekad taj odgovor uopšte i ne dođe. Nikad.
Onlajn portali nam često pišu da delimo njihove sadržaje, ali i da podelimo svoje utiske sa njima kada probamo nešto što su nam preporučili. Da li je realno očekivati i odgovor sa njihove strane? Svakako da jeste. Mediji koji ozbiljno shvataju svoj posao odgovoriće na svaki prikladan komentar, pod uslovom da on ne sadrži psovke ili govor mržnje. Posebnu odgovornost u tome imaju oni koji pišu blogove. Možemo da se nadamo i da zahtevamo od njih da to čine. Jedino tako će ispuniti svoju ulogu interaktivnih medija.
Dakle, kako Vam se svideo ovaj tekst? Budite slobodni da svoje utiske ostavite u komentarima, a ja Vam obećavam da ću odgovoriti na svaki.
Katarina Mladenović 